Svet bez insekata: Tiha apokalipsa koju ne bismo preživeli

Za mnoge ljude, insekti su smetnja. Dosadni komarci koji zuje oko glave, mravi koji opsedaju kuhinju ili pauci koji pletu mreže u uglovima soba. Lako je poželeti da jednostavno nestanu. Ali, šta bi se zaista dogodilo kada bi se ta želja ostvarila? Šta ako bi jednog jutra svi insekti na planeti Zemlji iznenada iščezli?

Odgovor je jednostavan i zastrašujuć: svet kakav poznajemo bi se urušio. Ne bi to bila bučna, eksplozivna apokalipsa kakvu viđamo u filmovima, već tiha, postepena katastrofa koja bi dovela do kolapsa ekosistema, masovne gladi i na kraju, nestanka velikog dela života, uključujući i ljudski. Pogledajmo korak po korak kako bi izgledala ta tiha apokalipsa.

Prve nedelje: Urušavanje lanca ishrane

Prvi i najdramatičniji udar osetio bi se u svetu životinja koje direktno zavise od insekata. Insekti su temelj kopnenih lanaca ishrane.

• Ptice bi prve nestale: Gotovo sve ptice pevačice hrane svoje mladunce insektima, čak i one koje se kao odrasle hrane semenkama. Insekti su bogat izvor proteina neophodan za brz rast ptića. Na primer, samo jedna porodica lasta pojede stotine hiljada insekata dok odgaja svoje mlade. Bez ovog izvora hrane, čitave generacije ptica bi uginule od gladi u gnezdima. Nebo bi postalo jezivo tiho.
• Vodozemci i gmizavci bi sledili: Žabe, gušteri, kameleoni i mnoge druge vrste gmizavaca i vodozemaca oslanjaju se na insekte kao primarni izvor hrane. Njihov nestanak bi izazvao masovno gladovanje i kolaps ovih populacija u roku od nekoliko meseci.
• Slatkovodne ribe bi bile ugrožene: Mnoge slatkovodne ribe, poput pastrmke, hrane se larvama insekata koje žive u vodi. Nestanak ovih larvi poremetio bi rečne ekosisteme iz temelja.

Bez insekata, životinjski svet bi počeo da se raspada kao kula od karata, počevši od najmanjih predatora i krećući se naviše ka većim.

Prvi meseci: Cvetovi bez pčela i usevi bez budućnosti

Druga, podjednako katastrofalna posledica bio bi potpuni prestanak oprašivanja. Oko 75% svih useva na svetu i skoro 90% svih cvetnica zavisi od oprašivača, a insekti su ubedljivo najvažniji među njima.

• Zbogom voću i povrću: Bez pčela, bumbara, leptira i muva, mogli bismo da se oprostimo od jabuka, krušaka, trešanja, jagoda, malina, borovnica, lubenica… Lista je gotovo beskonačna. Usevi poput luka, kupusa, šargarepe, paprike, badema, kafe i kakaa takođe zavise od insekata. Police u supermarketima bi postale sablasno prazne.
• Kraj kafe i čokolade: Jutarnja kafa i omiljena čokolada postali bi stvar prošlosti. Biljke kafe i kakaa zahtevaju oprašivanje da bi proizvele plodove.
• Nestašica ulja i tekstila: Suncokret i uljana repica, ključni izvori jestivog ulja, nestali bi. Proizvodnja pamuka i lana, koji takođe zavise od oprašivača, drastično bi opala, što bi dovelo do kolapsa tekstilne industrije.

Mogli bismo i dalje da uzgajamo useve koji se oprašuju vetrom, poput pšenice, kukuruza i pirinča. Ali naša ishrana bi postala monotona, siromašna vitaminima i mineralima, što bi dovelo do masovne neuhranjenosti i zdravstvenih problema širom sveta. Svet bi izgubio svoje boje, mirise i ukuse.

Prva godina: Planeta koja se guši u otpadu

Insekti nisu samo oprašivači; oni su i najvažniji svetski tim za reciklažu.

• Leševi i izmet bi se gomilali: Insekti poput buba balegara i larvi muva igraju ključnu ulogu u razgradnji životinjskog izmeta i leševa. Bez njih, organski otpad bi se gomilao, postajući leglo opasnih bakterija i šireći bolesti. Zamislite pašnjake prekrivene izmetom koji se ne razgrađuje i šume prepune leševa životinja.
• Mrtve biljke bi ostale netaknute: Termiti, mravi i druge vrste insekata razgrađuju mrtvo drvo i lišće, vraćajući hranljive materije nazad u zemljište. Bez njih, šume bi se gušile u sopstvenom otpadu, a zemljište bi postajalo sve siromašnije, onemogućavajući rast novih biljaka.

Dugoročne posledice: Erozija i uništeno zemljište

Uloga insekata ide još dublje – oni su inženjeri ekosistema. Svojim kopanjem i pravljenjem tunela, mravi, termiti i larve buba prozračuju zemljište, omogućavajući vodi i kiseoniku da prodru do korena biljaka. Njihove aktivnosti su ključne za održavanje plodnosti i strukture tla.

Bez njih, zemljište bi postalo zbijeno i neplodno. To bi, u kombinaciji sa nestankom biljaka čije korenje vezuje tlo, dovelo do katastrofalne erozije. Plodne oranice bi se pretvorile u pustinje, a pejzaž bi postao ogoljen i beživotan.

Da li postoji ijedna dobra stvar?

U ovoj sumornoj slici, mogla bi se naći jedna prividno pozitivna posledica: prestanak upotrebe pesticida. Svake godine, stotine hiljada tona insekticida se koriste u poljoprivredi. Ovi otrovi ne samo da zagađuju našu hranu, vodu i zemljište, već su i povezani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući rak.

Međutim, ova “dobra” vest bila bi slaba uteha u svetu koji se suočava sa masovnom glađu i ekološkim kolapsom. To bi bilo kao da se radujete što više ne morate da zaključavate vrata jer u kući više nema ničega vrednog krađe.

Svet bez insekata nije svet slobodan od smetnji. To je svet bez hrane, bez boja, bez života. Oni su mali, često nevidljivi radnici koji održavaju našu planetu funkcionalnom. Njihovo zujanje, puzanje i letenje nisu samo pozadinski šum prirode – to je otkucaj srca planete Zemlje.