Bazen Jutarnje slave: Tragična priča o lepoti koju je čovek promenio

Nacionalni park Jeloustoun je riznica prirodnih čuda, dom gejzira koji plešu, moćnih vodopada i divljih životinja. Među svim ovim spektaklima, jedan termalni izvor se izdvaja svojom nekada nestvarnom lepotom i današnjom tužnom pričom – Bazen Jutarnje slave (Morning Glory Pool). Njegova živopisna paleta boja i delikatno ime kriju priču o ljudskom nemaru i trajnim posledicama koje on ostavlja na prirodu.

Ovo nije samo priča o prelepom izvoru; to je lekcija o našoj odgovornosti prema svetu koji nas okružuje.

Ime rođeno iz divljenja

Priča o Bazenu Jutarnje slave počinje 1883. godine, kada je gospođa E. N. Mekgovan, supruga pomoćnika upravnika parka, bila toliko očarana njegovom lepotom da mu je dala ime. Izvor ju je podsetio na cvet jutarnje slave (lat. Convolvulus), poznat po svom levkastom obliku i intenzivno plavoj boji. Ime se brzo primilo i postalo sinonim za jedan od najlepših i najfotografisanijih termalnih izvora u celom Jeloustounu.

Istorijske fotografije iz tog perioda, poput onih koje je snimio Frenk Džej Hejns, svedoče o neverovatnoj, dubokoj i čistoj plavoj boji koja je dominirala bazenom. Ta boja nije bila posledica pigmenata, već fizike – čista, vrela voda apsorbuje sve boje svetlosnog spektra osim plave, koju rasipa nazad, stvarajući vizuelni efekat dubokog safira.

Naučna magija iza boja

Lepota Bazena Jutarnje slave nije samo estetska; ona je rezultat fascinantnog biološkog fenomena. Boje u termalnim izvorima Jeloustouna potiču od milijardi mikroskopskih organizama zvanih termofili – bakterija koje su se adaptirale na život u ekstremno visokim temperaturama. Ovi organizmi formiraju guste zajednice poznate kao mikrobne prostirke.

Različite vrste termofila preživljavaju na različitim temperaturama, a svaka vrsta ima svoju karakterističnu boju:

• Duboko plava: U najvrelijim delovima izvora, gde temperatura prelazi 70°C, voda je previše vruća za većinu termofila. Ovde dominira čista plava boja vode.
• Žuta i narandžasta: Kako se voda hladi ka ivicama bazena, temperature postaju pogodne za termofile koji koriste sunčevu svetlost za fotosintezu. Ovi organizmi proizvode pigmente poput karotenoida (slične onima u šargarepi) koji ih štite od jakog sunca, dajući prostirkama žute i narandžaste nijanse.
• Zelena: Na još nižim temperaturama, pojavljuju se druge vrste bakterija koje sadrže hlorofil, dajući vodi zelenkastu boju.

Upravo je ovaj delikatan temperaturni gradijent stvarao prelepe, koncentrične krugove boja po kojima je Bazen Jutarnje slave bio poznat – sa vrelim, plavim centrom i prstenovima žute, narandžaste i zelene boje prema ivicama.

Ljudski nemar i “Izbledela slava”

Decenijama je put kroz Gornji gejzirski basen prolazio neposredno pored Bazena Jutarnje slave, omogućavajući hiljadama posetilaca lak pristup. Nažalost, ova pristupačnost je imala svoju cenu. Iz neznanja, vandalizma ili pogrešne ideje da je reč o “bunaru želja”, posetioci su godinama bacali razne predmete u kristalno čistu vodu: novčiće, kamenje, limenke, maramice, pa čak i komade nameštaja.

Ovo smeće se taložilo na dnu izvora, postepeno začepljujući podvodne otvore kroz koje je vrela voda izbijala na površinu. Sa smanjenim dotokom vrele vode, ukupna temperatura bazena je počela da opada.

Ova promena temperature pokrenula je lančanu reakciju. Hladnija voda omogućila je termofilima koji vole niže temperature (žutim i narandžastim) da se prošire prema centru bazena, postepeno “gušeći” nekada dominantnu plavu boju. Bazen Jutarnje slave počeo je da gubi svoj zaštitni znak.

Uprava parka je postala svesna problema. Tokom 1970-ih, preduzeti su drastični koraci – bazen je delimično ispražnjen u pokušaju da se ukloni nagomilano smeće. Međutim, šteta je već bila učinjena. Uprkos naporima, nije bilo moguće u potpunosti očistiti začepljene otvore i vratiti prvobitnu temperaturu. Pored bazena danas stoji tabla koja objašnjava ovu tužnu priču i upozorava da “Jutarnja slava” polako postaje “Izbledela slava” (Faded Glory).

Pouka koju nam priroda šalje

Priča o Bazenu Jutarnje slave je moćan podsetnik na krhkost prirodnih ekosistema. Jedan naizgled bezazlen čin, poput bacanja novčića, ponovljen hiljadama puta, može imati katastrofalne i nepovratne posledice.

Ono što se desilo ovom bazenu nije jedinstven slučaj. Slična sudbina zadesila je i druge termalne izvore. Retka erupcija obližnjeg Izvora Ušne slave (Ear Spring) 2018. godine izbacila je na površinu decenijama staro smeće, uključujući cuclu iz 1930-ih, potvrđujući koliko dugo ljudski otpad može opstati u ovim osetljivim sistemima.

Danas, put više ne prolazi pored bazena, pristup je ograničen na drvene staze, a posetioci se neprestano edukuju o važnosti očuvanja. Iako Bazen Jutarnje slave možda nikada više neće povratiti svoju prvobitnu, intenzivno plavu boju, on služi kao večna opomena. On nas uči da smo mi gosti u prirodi i da je naša dužnost da je poštujemo i štitimo, kako bi i buduće generacije mogle da se dive njenim čudima, a ne samo pričama o onome što je nekada bilo.