Ko bi vladao Zemljom da ljudi nestanu?

Ljudi sebe smatraju dominantnom vrstom na planeti. Gradimo gradove koji paraju nebo, menjamo tokove reka, putujemo na Mesec i komuniciramo brzinom svetlosti. Iz naše perspektive, mi smo vladari Zemlje. Ali, šta ako bismo na trenutak sklonili tu ljudsku aroganciju po strani i pogledali širu sliku? Šta ako bismo zamislili svet u kojem ljudi odjednom nestanu?

Ko bi preuzeo naše mesto? Ko bi postao novi “vladar” planete? Da li bi to bili inteligentni primati, otporni insekti ili neka druga životinjska vrsta? Odgovor je iznenađujuć i pomalo ponižavajuć za naš ego: pravi vladari su već ovde. I oni bi nastavili svoju vladavinu bez da i primete da nas nema.

Iluzija ljudske dominacije

Naša dominacija je zasnovana na merilima koja smo sami postavili: inteligencija, tehnologija, kultura. Međutim, ako primenimo biološka merila, naša pozicija na tronu postaje prilično klimava.

• Po broju: Ako je dominacija pitanje brojnosti, onda smo mi daleko od vrha. Procenjuje se da na svaku osobu na planeti dolazi preko milion mrava. Njihova ukupna biomasa (zbirna težina) jednaka je ili čak veća od ukupne biomase čovečanstva.
• Po masi: Ako je masa merilo, onda carstvo gljiva daleko nadmašuje ljudsku vrstu. Nevidljive mreže micelijuma prožimaju tlo ispod naših nogu, a njihova ukupna težina višestruko prevazilazi masu svih 7.8 milijardi ljudi.
• Po otpornosti i dugovečnosti: Na ovom polju, apsolutni i neprikosnoveni šampioni su bakterije.

Pravi vladari planete: Bakterije

Bakterije su istinski gospodari Zemlje. One su bile ovde milijardama godina pre nas i biće ovde dugo nakon što mi nestanemo. Njihova vladavina je tiha, nevidljiva, ali apsolutna.

One su te koje su izmislile fotosintezu i stvorile kiseonik koji danas dišemo, ispunjavajući atmosferu i omogućavajući razvoj složenijeg života. Naseljavaju svaki zamislivi kutak planete – od najviših slojeva atmosfere do najdubljih okeanskih rovova i vulkanskih otvora gde vladaju temperature od preko 100°C. Žive u našim crevima, na našoj koži, u tlu i vodi.

Nemoguće je odrediti njihov tačan broj, ali procene govore o hiljadama triliona jedinki, što znači da je njihova ukupna masa veća od mase svih biljaka i životinja zajedno. Uprkos našim najjačim antibioticima, one se prilagođavaju, evoluiraju i nastavljaju da izazivaju bolesti koje svake godine odnose milione života.

Kada bi ljudi nestali, bakterije bi jednostavno nastavile svoj posao. One bi razgradile naše gradove, naše leševe i ostatke naše civilizacije, vraćajući materiju nazad u prirodni ciklus. Njihova vladavina ne bi bila prekinuta; samo bi se oslobodile jednog bučnog i destruktivnog stanara.

Ko bi popunio prazninu? Novi pretendenti na presto

Dok bi bakterije nastavile svoju nevidljivu vladavinu, nestanak ljudi bi otvorio ogromnu ekološku nišu. Koje bi životinje iskoristile tu priliku?

1. Pacovi i insekti – Majstori preživljavanja: U prvim decenijama i vekovima, najveći dobitnici bi verovatno bili pacovi i insekti poput bubašvaba. Oni su se savršeno prilagodili životu uz ljude i naše gradove. Sa nestankom ljudi, imali bi pristup ogromnim zalihama hrane u napuštenim prodavnicama i skladištima, bez predatora koji bi ih kontrolisali. Njihova populacija bi eksplodirala, šireći se po ruševinama naše civilizacije.

2. Veliki sisari – Povratak divljine: Bez ljudskog lova i uništenja staništa, populacije velikih sisara bi se oporavile. Jeleni, vukovi, medvedi i divlje svinje bi se vratili na teritorije koje su nekada bile njihove. Krda bizona bi ponovo mogla da lutaju ravnicama, a veliki predatori bi preuzeli ulogu na vrhu lanca ishrane. Pripitomljene životinje, poput goveda i ovaca, brzo bi postale lak plen. Preživele bi samo najjače i najprilagodljivije jedinke, vraćajući se svom divljem poreklu.

3. Primati – Naši najbliži rođaci: Šimpanze, gorile i orangutani poseduju visoku inteligenciju, sposobnost korišćenja alata i složene društvene strukture. Bez ljudske pretnje, njihove populacije bi mogle da se prošire. Da li bi za nekoliko miliona godina evoluirali u novu inteligentnu vrstu sposobnu da stvori civilizaciju? To je moguće, ali ne i zagarantovano. Evolucija nema unapred određen cilj. Ljudska inteligencija je samo jedan od miliona mogućih evolutivnih puteva.

Na kraju, nestanak ljudi ne bi doveo do toga da jedna vrsta “preuzme” planetu na način na koji mi to zamišljamo. Umesto toga, život bi se vratio u stanje dinamičke ravnoteže. Planeta bi nastavila da se okreće, ekosistemi bi se oporavili, a evolucija bi krenula novim, nepredvidivim putevima.

Priča o svetu bez ljudi je lekcija iz poniznosti. Podseća nas da smo samo jedna grana na ogromnom drvetu života. Mi nismo vladari planete; mi smo samo njeni trenutni, i prilično problematični, stanari. Pravi vladari su oduvek bili ovde, tihi i nevidljivi, i njihova era nikada nije ni prestala.